Sportske vesti Portal čitaniji jer je drugačiji
Ribarska Banja je moja druga kuća, tu sam opet stao na svoje noge- kaže bivši golman Crvene Zvezde
Teška sudbina je snašla Zvonka Milojevića, bivšeg golmana Crvene Zvezde, a potom belgijskih klubova Anderlehta i Lokerena, i kada je tamo završio fudbalsku karijeru i vraćao se u rodnu Jagodinu da počne novi život, bez svoje krivice doživeo tešku saobraćajnu nesreću sa poljskim kamionom kod nemačkog grada Ahena.
Tri sata su ga vatrogasci izvlačili iz slupanih kola, pet sata je trajala operacija i borba da preživi, dvanaest dana je posle toga bio u komi, prognoze nemačkih lekara davale su samo trunčicu optimizma…
– Bilo je to 2007. godine i od tada sam u indvalidskim kolicima. Nemački lekari su mi tada govorili da ću se hraniti na kašičicu, da ću samo ležati u krevetu, da neću moći da pričam, tada sam poželeo da samo to mogu, sada sve to mogu, ali život tera na cudno nadanje i želim mnogo više. U Ribarskoj Banji sam proveo četiri godine i ko zna kako bi bilo da nisam došao, zato je smatram mojom drugom kućom. Tu imam sve, zaposlenih su nevidjeno pažljivi i koristim ovu priliku da se svima zahvalim. Terapije su vrhunske i mnogo su mi pomogle, dosta sam ojačao, a stao sam i na svoje noge i hodam uz pomoć razboja- govori Zvonko Milojević.
Za razliku od početnog preteškog stanja sada Zvonko može samostalno mnogo toga i treba mu pomoć samo kod malo stvari koje ne može da uradi, na primer, kod oblačenja i tuširanja. Ali, uporan je, istrajan, koncentrisan je samo na vežbanje i uz dodatne napore čini mnogo toga uz pomoć banjskih terapeuta da promeni svoju sudbinu.
Zvonko Milojević sa bivšim kolegama
U početku, posle niza oeracija, bilo mu je prteško da vozi i invalidska kolica, a sada vozi specijalni Audi 6.
– Da mogu ponovo da vozim auto mnogo mi znači i kod oporavka, ali i u psihihološkom nastojanju da ne izgubim nadu da se borim. Sam iz kolica ulazim u auto i samo mi neko treba da ih posle ubaci u gepek. Auto su mi kupili drugovi iz Crvene Zvezde i Partizana, moji prijatelji i pre svega dobri ljudi. Samo me pozvao Budimir Vujačić i rekao da fudbalski penzioneri žele da mi kupe specijalni auto, a moje je samo da kažem koji želim i tražili da to bude neki dobra marka, na nivou. Sakupili su preko 40 hiljada evra i doneli mi u Ribarsku Banju. Bilo je to dirljiv susret, moji prijatelji došli da me obidju, pričali smo cele veceri i plakali.
I poznato podjastrebačko lečilište nesebično je pomagalo i pomaže Zvonka Milojevića u mnogim situacijama.
– Zvonku su vrata naše banje uvek širom otvorena. Njega smatramo kao svakog pacijenta i gosta, ali znamo i da je legenda našeg fudbala koga je strefila teška situacija i da je zaslužio mnogo više. Evo, sada je kod nas, i dali smo mu 15 dana besplatnog boravka- kaže dr Dušan Šokorac, direktor Ribarske Banje.
Zvonko je od prvog dana u Nemačkoj imao problema jer tamošnji lekari nisu hteli da ga operišu jer posle isteka ugovora nije imao nikakvo osiguranje, tražili su garanciju ko će sve platiti. Po saznanju munjevito je reagovao i intervenisao njegov kum Dejan Stanković i rekao da će sve troškove lečenja platiti i tražio najbolji tretman.
– Mom kumu Dekiju i njegovoj porodici zahvalan sam do kraja života za sve što je činio i sada čini za mene. To je veliki čovek i za mene Bog, samo mi je rekao, kume žao mi je što moram da ti pomognem u ovoj situaciji za zdravlje, ali doći će vreme kada budem trebao da ti pomognem za biznis, tada ću biti najsrećniji. Pomaže mi i Zvezda, kad god mi je trebaalo, a oni bili u mogućnosti, uvek su mi izlazili u susret i ako imaju finansijskih problema. Zahvalan sam i mnogim drugim prijateljima koji su mi pomogli u skupom lečenju jer je sve moralo da se plati- kazuje svoju tužnu životnu priču Zvonko Milojević.
Kada su fudbalski penzioneri poveli akciju da sakupe novac i kupe Zvonku auto bilo je mnogo mladih fudbalera koji su želeli da se priključe i pomognu.
– Jesu nam se mnogi obraćali kada su čuli, ali mi nismo hteli od nikoga da uzmemo novac već smo im rekli da to sada rade njegovi drugovi, a oni ako žele da pomognu Zvonku neka sami sakupe novac. Verujem da će to i uraditi jer mnogo dobrih momaka medju njima- objasnio je odluku Budimir Vujač
