Sportske vesti Portal čitaniji jer je drugačiji
Prijatelji sporta u gradu pod Bagdalom i sa najdužim pamćenjem ne mogu da se prisete da je ikada bilo tako čudnih događanja na sportskim borilištim kao što su zabeležena unazad nekoliko godina i zasigurno ostala su upamćena.
Za mnoga od njih našlo bi se mesta i u Ginisovj knjizi svetskih rekorda, jer ne samo da su za čuđenje već i za pitanje da li neko može i da zamisli da se tako nešto događalo.
Vaterpolisti Rasine igrali su na primer, prvenstveni meč sa Slogom iz Kraljeva – gologlavi! Bez kapica na glavi sa brojevima kako bi se mogla utvrditi identifikacija igrača, ali predstavnici kluba i službena lica za to nisu marili, niti bilo ko pocrveneo, već su ukorili novinare što su o tome pisali u svojim listovima.
U četvrtfinalnom meču Kupa Srbije za dame, između Napretka i Požarevca, u domaćem timu umesto pet, kako to propisi dozvoljavaju, zamenjeno je šest fudbalerki.
Utakmicu su Čarapanke ubedljivo dobile (7:0), ali su posle žalbe gošći izgubile, a u klubu zbog kardinalnog propusta nikoga nije zabolela glava.
I Fudbalski klub Napredak pamtiće jednu od minulih godina po slabim rezultatima koji su ga doveli do baraža da sačuva status u Superligi, ali i po smenama i pravom defileu trenera od kojih su neki bili potpuno nepoznati.
Na klupi Napretka promenila su se čak pet šefa stručnog štaba; Siniša Gogić, Branko Smiljanić, Saša Štrbac, Slavko Simić i ljubiša Stamenković.
Za priču je i tavorenje rukometašica Napretka. Nekada silna ekipa koja je harala na parketu i osvojila evropski prestižni Kup EHF, i to u vreme NATO bombardovanja naše zemlje, sada se nadmeće sa ekipama iz okolnih varoši.
Da čudo bude veće niko se u klubu nije setio da pozove u pomoć legendarnu ljiljanu Knežević koja živi u komšiluku Hale sportova, da pomogne, da osokoli neuke igračice, da im demonstrira rukometno umeće na najvišem nivou.
Dogodilo se i da fudbaleri Borca, koji se takmiče u Zoni zapad, umesto da proslave 95 ro|endan odustanu od takmičenja! Uradili su to uglavnom zbog finansija, ali nisu jedini koji su to učinili.
Pre toga ugašen je Trgovački, najstariji fudbalski klub u kraju, potom nekada popularni “14.oktobar”, ali i mnogi seoski klubovi.
Priči o čarapanskom sportskom životu i najčudnijim doga|anjima u klubovima i na terenima ovde nije kraj, jednostavno moglo bi se pisati u nastavcima. Kada je u pitanju finansijska situacija i ima razumevanja, ali kada su razlozi nesvakidašnje bruke sportskih radnika koji vode klubove, onda nema opravdanja.
Teško je bilo naći sagovornika na temu koji su razlozi ovakvog stanja u sportu, svi bi govorili, ali da im se imena ne pominju, ali našli smo i one koji hoće da kažu.
– Da se ne lažemo, do svega je dovela politika koja u sport gura svoje ljude. Mnogi od njih su neuki, nisu se bavili sportom, a neki nisu ni gledali utakmice. Zato treba takve “sportske radnika” pomeriti, dovesti sposobne koji vole sport, znaju i kadri su i da na|u sponzore, a ne da čekaju pare sa buxetska jasla – kaže Miljko Marković, penzioner i stari ljubitelj sporta.
