DA LI JE MOGUĆE ISTOVREMENO VOLETI DVE OSOBE U čemu je razlika između “nemonogamne” veze i “švrljanja”

Lako je pretpostaviti da “veza” podrazumeva dvoje u ljudi u nekakvom emotivnom/seksualnom odnosu. Ali, šta ako to shvatanje “proširimo”? Pa, onda dobijemo poliarmoriju. Ili nemonogamnu vezu. U čemu je onda razlika između “švrljanja” okolo i menjanja partnera. Evo o čemu se radi.

Poliarmorija je, jednostavno rečeno, ljubavni/emotivni odnos koji gradite sa više od jedne osobe u isto vreme. Suština je u građenju veze sa više partnera istovremeno, i to je ključna razlika između poliarmorije i menjanja partnera “kao čarapa”, piše Mondo.rs.

Kako to funkcioniše? Pa, generalno je škakljivo pitanje i kako “obične”, monogamne veze funkcionišu, i onaj ko bi na njega umeo da odgovori, poštedeo bi nas mnogih patnji, o čemu je reč.

Poliarmorija je veza u kojoj je više od dvoje ljudi. Može “funkcionisati” na različite načine. Ponekad su sve osobe koje su u ovakvoj vezi vezane jedna za drugu, ponekad nisu. Kao u “običnim” vezama, u kojima se (nažalost) takođe ponekad desi da jedna osoba voli, a druga ne, iako ostaje u toj vezi.

Jedini univerzalni princip koji postoji u poliarmoriji je da odnos mora da bude iskren i transparentan. I upravo je to ono što ovakvu vezu razlikuje od “švrljanja”: Zainteresovane strane sve vreme znaju šta se dešava, i učestvuju u takvom odnosu dobrobvoljno. Nema laži, nema prevare.

Da li to znači da svako može da ima seks sa kim poželi? Pa, i da i ne. Ponekad je dinamika poliarmorije takva da po tom pitanju nema ograničenja. Ponekad, partneri se dogovore drugačije. Ali, sve, pa i “usputni” seks je stvar dogovora.

Da li je takav odnos komplikovan? I jeste i nije. Ali, veze su komplikovane i kad su monogamne. Ipak, kad je u vezi više od dvoje ljudi, to zahteva malo više truda i dobre volje, i za nijansu bolju organizaciju,. to je jedina stvar koja poliarmoriju čini komplikovanijom od monogamne veze.

To i ljubomora… Osobe koje su iskusile poliarmoriju kažu da to može da bude problem. Ipak, činjenica je da se i osobe koje su u monogamnoj vezi ponekad suočavaju sa ljubomorom. I, kao i u zdravoj monogamnoj vezi, taj problem rešava se razgovorom.

U poliarmoriji ne moraju svi partneri biti “ravnopravni”. Ponekad se osobe dogovore tako da postoje “primarni” i “sekundarni” partneri, ponekad se “prioritet” određuje na osnovu “staža” osoba u vezi.. Ali, ako uzmete u obzir da bi suština svake veze trebalo da bude ljubav, poliarmorija zvuči u najmanju ruku čudno.