NEŠKO TRENER ZA VELIKA DELA  Mladi Čačanin posle uspešne fudbalske karijere blista i kao kormilar mnogih klubova

ČAČAK – Neško Milovanović mladi čačanski fudbalski stručnjak ima se čime ponositi, a zasigurno njegova najbolja preporuka su odlični rezultati najpre u igračkoj, a potom i u trenerskoj karijeri. Na zeleni tepih zakoročio je još kao dečačić, onda je sve fudbalske škole izučio u Borcu i dogurao do standardnog prvotimca, a zatim  je usledila pečalba  u dalekoj Americi.

– Put je vodio u Baltimor spirit i to mi je bila odskočna daska za igranje u našim klubovima, pre svih u kragujevačkom i niškom Radničkom i Obiliću, potom sam nastupao u Bugarskoj. Sa Levskim sam osvojio dve titule,  a Lokomotivi iz Plovdiva, kada sam tamo igrao, prvi put je bila šampion ove zemlje. Tamo sam i završio inostranu igračku karijeru, bilo je to u Belasici iz Petriča- kazuje nam Neško Milovanović.

U međuvremenu branili ste boje klubova Grčke, Malte..?

– U Grčkoj sam igrao za Gordijakos volos i Panceraikos, a na Malti sam nosio dres Slima Vanederersa. Moram da istaknem i moja „gostovanja“ u Kini u klubu Šangaj šanhu koji je bio vicešapion, i u Japanu gde sam nastupao za ekipu Sanfrecea.

Posle uspešne igračke karijere, krenuli ste u uspešan trenerski posao?

– Počeo sam u čačanskom BIP-u 2008. godine, to je bio prvi, a poslednji klub gde sam radio je surdulički superligaš Radnik. U međuvremenu sam vodio Polet iz Ljubića, Metalac iz Gornjeg Milanovca, lučansku Mladost, kraljevačku Slogu i Radnički iz Kragujevca-

Na domaćoj fudbalskoj sceni imali ste zapažene rezultate?

– Ponosan sam bio kada je Polet iz Ljubića ušao u Srpsku ligu, zatim na konačni plasman kraljevačke Sloge 2013. godine kada su bili prvoligaši. Na pretposlednjem mestu su bili kada sam došao, a tada je ispadalo šest ekipa, na kraju smo završili u sredini tabele. Naravno, da ću uvek pamtiti iz trenerskog posla,i pobedu Radničkog iz Kragujevca na Marakani, protiv Crvene Zvezde-

Čini se ipak, da je u najlepšoj uspomeni ostao rad u kraljevačkoj Slogi, zbog čega?

– Čitav tadašnji tim ostvario je dobre transfere. Miletić je najpre otišao u Borac, kasnije u Vojvodinu, a sada je u Belgiji. Radović, Milovanović, Jovanović, Mladenović su u Surdulici, Gobeljić u Napretku, Anđelković u Borcu iz Čačka. Iz drugih klubova lepu karijeru prave Rosić u Bragi, Mitrović u Genku, a Kovačević u Vojvodini i Kljaajić u Partizanu. Svi su oni uz pomoć moje malenkosti napravili zavidne karijere-

Šta sada radi nekada uspešni fudbaler, potom trener bez premca?

– Trenuto sam bez angažmana, ali sam svakodnevno u pregovorima sa nekoliko naših klubova, ima interesovanja i iz inostranstva,  ali,  pre odluke treba dobro izabrati- iskreno je govorio mladi trener Neško Milovanović.    Stole PETKOVIĆ